Bokszutca review by M. Dimitrijević

Dokaz da su prijatna iznenađenja moguća, čak i u sredini koja ne gaji kulturu eksperimentalne muzike u onoj količini u kojoj bi priželjkivali posvećenici, jeste album Bokszutca grupe Visszajáró. Ono što će slušalac moći odmah da oseti jeste turobna, post-apokaliptična atmosfera, majstorski svedena na traci koja nosi ime albuma, tako da nikada ne postaje prenatrpana značenjima. Ta traka čini osnovu celog izdanja, a ja se iskreno nadam i da će predstavljati autorski pečat grupe u budućnosti. Kompleksni zvučni pejzaž koji se vremenom razlaže kroz šumove i brujanja vodi nas ka sledećoj pesmi koja ima stabilniju strukturu, ali odiše istom emocijom. Uz maštovitu manipulaciju zvukom, Visszajáró koriste tradicionalne rok instrumente – bas i gitaru, ali uvek u službi atmosfere, bez prevelikog naginjanja ka poznatim mestima i klišeima. Ali, na žalost, album se okončava pesmom koja potpuno štrči i stilski i produkcijski od pređašnje celine. U pitanju je prilično konvencionalna, polu-improvizovana pesma, koja kao da se nalazi negde između druge grupe koju čini ekipa iz Visszajára (Testet Ölt) i ovog projekta, ali takođe se čini kao da nijednom sastavu u potpunosti ne pripada. Kao pozitivna strana albuma, očigledna je umešnost u stvaranju zvučnog sveta koji ne želi po svaku cenu da se dopadne svakome, ali koji nagrađuje znatiželjnog. Takođe, zvuk koji prosto beži od bilo kakve kategorizacije je nešto što je prava retkost čuti i samim tim zaslužuje posebnu pažnju. Negativna strana izdanja po mom mišljenju bi bila u vizuelnom predstavljanju albuma. Omot koji očigledno koketira sa estetikom ružnog čini nepravdu muzici koja pruža mnogo više od poigravanja sa pukim trešom. Ali ako zanemarimo omot i poslednju pesmu, ovo je jedno koherentno izdanje grupe koje obećava. Klubovi ili neki drugi prikladni prostori čeznu za intimnim i nepretencioznim eksperimentalnim grupama kao što je ova, a ja se iskreno nadam da će Visszajáró svoje očigledne potencijale u budućnosti do kraja ostvariti i pokazati da je moguće baviti se ovakvom muzikom van granica samodovoljnosti.   

M. Dimitrijević,  (http://iiiv.bandcamp.com/)